U radu s roditeljima susretala sam se s prilično neverovatnim situacijama: da roditelj smatra primerenim da dete predškolskog uzrasta odlučuje o tome gde će porodica provesti odmor, da li će osoba koja ga čuva nastaviti da ga čuva ili ne i slično.
Ovo nekome može da bude samo još jedan tekst o dobro nam znanoj psihoterapiji, a nekome može da bude olakšanje i uvid (terapijski rečeno) u to da je okej imati svoj tempo i da ne mora sve da bude potpuni „restart“, nekad je to „upgrade“.
Psihoterapijska priča o ceni potisnutih emocija i kreativnosti.
Ljubavni problemi, raskidi prijateljstava, negativne misli koje nas vode u propast – internet svijet vrvi od savjeta koje nam nude najrazličitiji likovi kada su u pitanju naše psihološke patnje.
Neki dan sam u jednoj bosanskohercegovačkoj pripizdini čula čovjeka koji govori: “Moj sin će je*ati s 15.
Ako ne bude imao koga, ćaća će platiti”.
U terapiji često koristimo metafore i priče.
O našoj potrebi da drugima upućujemo uvredljive komentare, našim reakcijama na njih, te tome šta se krije iza mržnje koju nose govorila je za LOLU psiholog Danka Stojanović.
Na tviteru je eksplodirao niz gdje ljudi dijele lekcije koje su naučili tokom psihoterapije. Pročitajte!
Vijesti o pandemiji korona virusa kod ljudi mogu da izazovu vrlo burne i nerijatne reakcije.
Mihail Litvak je doktor, psihoterapeut i jedan od najpriznatijih psihologa na međunarodnom nivou.
On je takođe, prvi čovjek koji je razvio sistem zvani “Psihološki aikido”, i prvi koji ga je upotrijebio.
