Onazis je nešto kasnije odlučio da pozove Mariju i Đovanija na krstarenje Mediteranom njegovom jahtom Kristina. To krstarenje predstavljalo je inicijalnu kapislu za Marijinu odluku da se prepusti Onazisovom zagrljaju.
U tom trenutku Aristotel je bio venčan sa Tinom Livanos sa kojom je imao ćerku i sina. Njihov brak nije bio sklopljen iz ljubavi, već je kroz ovu vezu on osigurao sebi pristup u krug vrhunskih brodovlasnika. Tina je bila izuzetno samosvesna žena visokog društva, govorila je strane jezike, njen život je bio sastavljen od raznih zabava, prijema i večera na kojima je ponašanje variralo od uštogljenog na početku večeri do raspusnog i vulgarnog na kraju.
Međutim, razvod Onazisa i Tine nije bio okončan kada je Marija sa njim stupila u ljubavne odnose. Uplovili su u romansu 1959. godine, pošto se njen brak uveliko raspadao. Aristotel je uzvratio na izliv njenih emocija tako vatreno da je svako na palubi Kristine, uključujući i njegovu ženu Tinu, znao da se među njima nešto dešava.
Od tada pa do kraja Marijinog života, jedina osoba koja je, pored umetnosti, postojala za nju bio je Onazis. Kada se završilo ovo putovanje, Marija je molila svog muža da se razvedu, zbog čega je Menegini bio van sebe i javno je optužio Onazisa za slom svog braka. Međutim, to nije sprečilo bogatog brodovlasnika da napravi ponudu: Koliko hoćete za Mariju? Pet ili deset miliona? Ipak, Aristotel nije mislio na razvod, hteo je i ljubavnicu i suprugu.
A kada se, ipak, razveo, Mariji nije ponudio brak. Do venčanja nikada nije došlo i on je zauvek ostao njen ljubavnik. Njihova ljubav bila je snažna i strastvena, ali je Marija uvek bila ta koja je morala da pravi kompromise i prihvati Onazisa ne pokušavajući da ga promeni.
Ona je bila smrtno zaljubljena, a on očaran njenom slavom i harizmom. Onazis se nije razumeo u umetnost, a operu nije mogao da podnese. Umesto da odlazi na koncerte, radije je plesao u tavernama na način kako se to radi u njegovoj domovini, a oko sebe je razbijao tanjire. Često je govorio: Za mene je slušanje tih arija, kao kada bi dva italijanska kuvara uzvikivala recepte za rižoto.
Pa, ipak, ostalo je upamćeno da je svojevremeno kupio čak sto karata kako bi dokazao Mariji Kalas koliko mu je stalo da je vidi na sceni. Dešavalo se i da je često ponižava rečima: Imaj na umu, ljubavi, da ti nisi moja žena ili domaćica u kući. Ti si samo gost ili Ti si kao pevačica iz noćnog kluba sa zviždaljkom u grlu.
Marija sa Batistom nikada nije uspela da zatrudni, što bi, kako je verovala, popravilo njen glas i ten. Kada je sa Aristotelom 1960. ostala u drugom stanju, on je reagovao grubo: Imam već dvoje dece. Čemu još jedno?
Za vreme trudnoće, Marija je odbijala da je bilo ko vidi i 30. marta 1960. rodila je dečaka koji je živeo samo nekoliko sati. Dečak kome je dala ime Omero Lengrini sahranjen je u Milanu. Ali, budući da je ona bila ljubavnica, rođenje i smrt dečaka morali su da ostanu tajna. Posle smrti, među ličnim dokumentima Marije Kalas pronađena je jedna mutna fotografija mrtve bebe iz 1960. godine.
Bruna Lupoli, dugogodišnja Marijina odana sluškinja, jednom je rekla: Nikada nije ostala u drugom stanju osim taj jedan jedini put kada je beba rođena u osmom mesecu trudnoće i živela samo jedan dan. Ona je imala ožiljak u donjem delu na sredini stomaka zato što je dete rođeno carskim rezom.
Bruna Lupoli je ispričala da je smrt dečaka progonila nesrećnu opersku divu sve do njene smrti 1977. godine. Marija je, kako tvrdi njena sluškinja, specijalno putovala iz Pariza u Milano samo da bi obišla grob svog sina.
Zbog smrti deteta Kalasova nije imala hrabrosti da se suoči sa realnošću i krene dalje kroz život, već se predala tabletama za umirenje, kao svojoj jedinoj utehi. Sa druge strane, Onazis nije pokazivao tugu, a nije ni pružao utehu skrhanoj ženi, već je nastavio sa svojim provodima, čak intenzivnije nego ranije.
Bio je to početak jedne velike ljubavne tragedije. Loš odnos sa Onazisom i duševni bol koji je pratio ovu burnu ljubav, odrazili su se i na njenu karijeru.
Publika se žalila da je glas čuvene, božanske operske pevačice izgubio sjaj. Zbog svega što ju je snašlo, Marija je sebi htela da oduzme život, ali Onazis ju je našao u pariskom stanu koji joj je on kupio. Iako se od nje nikada nije zaista rastao, nije propuštao priliku da je povredi.
Znao je kao niko drugi koliko je ona ranjiva i duboko u sebi uverena da je ružna. I pored toga, kako su pričali prijatelji, jednom, kada mu je pokazala svoj novi šešir i pitala kako mu se dopada, rekao je: Kupi novi šešir ili ga skroji od dela svog nosa.
Emitujući takvu lošu energiju i očaj, nesvesno je gurala Onazisa od sebe i gurnula ga je pravo u naručje Žakline Kenedi, udovice ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija. Godine 1964. Onazis se prvi put pojavio u javnosti sa Džeki, koju je upoznao devet godina nakon početka veze sa Marijom.
Nakon samo tri meseca zabavljanja, on se i oženio najpoznatijom udovicom na svetu. Marija je bila šokirana, a vest o njegovom venčanju saznala je iz novina. Godinu dana posle svog venčanja sa Džeki, Onazis je zazviždao pod prozorom Marijinog apartmana, sa kojom je potom obnovio strasnu vezu. Jednom prilikom je u noćnom klubu Maksim, glasno uzviknuo: Kako je dobro opet osetiti Marijine debele kukove. Kostiju sam sit kod kuće.
Ubrzo, u inat Onazisu, Marija je započela vezu sa poznatim operskim tenorom Đuzepeom di Stefanom sa kojim je održala i poslednje koncerte. Poslednji nastup imala je u Japanu 1974. godine. Ova turneja bila je njen lični trijumf, ali i profesionalni krah.
Posle smrti Onazisovog sina Aleksandra koji je poginuo u avionskoj nesreći, brodovlasnik je počeo sve više da poboleva. Kada je osetio da je kraj blizu, pozvao je Mariju i rekao: Ona treba da dođe, supruga treba da dođe.
Bliski prijatelji kažu da je Marija Kalas cele noći preležala budna u njegovom bolesničkom krevetu kada joj je rekao: Voleo sam te. Ne uvek dobro, ali toliko koliko sam samo mogao. Posle njegove smrti Marija se vratila u svoj pariski apartman i živela skoro usamljeničkim životom.
Kada je shvatila da više nema potrebe da bilo kome dokazuje kako je velika pevačica i poželjna žena, napustila je i operu i Di Stefana.
Godine 1977. snimila je film Medeja i potpuno se povukla sa scene. Dve godine nakon smrti svoje najveće ljubavi, 16. septembra 1977, u svojoj pedeset trećoj godini umrla je i Marija.
S ovog sveta otišla je zbog bolesti srca koje je oslabilo nakon prevelike upotrebe sedativa. Njen pepeo rasut je, po njenoj želji, po plavetnilu Jonskog mora u čijem je srcu, na ostrvu Skorpios, sahranjen i Onazis.
Preuzeto sa: stil.kurir.rs