A bila je jedina žena u mom životu,
sve ostale su bile samo
stanice
na koje sam svraćao da prenoćim
čekajući da se ona vrati,
jedina je ona videla
mene
u svoj nemoći i bolu,
jedina je čula ono što se skrilo u
„Ne znam šta mi je danas,
ni sebi ne umem da objasnim“
i čitala je moje poglede
kao što to rade majke
ili ona jedna osoba koja zna kako dišeš,
niko me nije bolje čuvao od samog sebe
i zato sad proživljavam jedan isti dan
već mesecima,
nema je,
od drugih saznajem
o čemu piše,
koja mesta posećuje
i kome se javlja kada stigne kući,
ti si za mene ostala
savršena i zagonetna
poput te tvoje bezvezne poezije,
tvoj inat i ćutanja
iskreniji su od svih mojih pokušaja
da te volim,
ja sam navikao
da nemam ljude,
navikao sam da odlaze
i da sam krpim ono
što su drugi rasparali na mojoj koži,
ali ti si ostala
nekako moja,
takva ćeš ostati
i ne moram više nikad
ni da ti čujem glas
ni da te dodirnem,
stvarno ne moram,
ne govorim ovo iz besa,
ali došao sam večeras,
petak je uvek bio naš, sećaš se,
sedim u mračnom uglu sale
dok je svetlo upereno u tebe,
ovo je tvoje veče
čak iako nisi glavna tema događaja,
svetlo zatreperi kada ti uđeš u sobu
ili je to zbog toga
što smo se našli na istom mestu
u isto vreme,
(čudni su me znakovi vraćali uvek ispred tvoje kapije)
stojiš pred ljudima tako krhka i otkrivena
plašiš se da postaneš
sve ono što jesi –
i umetnik i umetnost u jednom,
oduvek si brinula o tome šta će drugi reći,
a zapravo,
bilo ti je bitno samo
šta ja mislim,
a ja nisam mislio
o tebi,
ni o tome šta si ti meni,
ali zato večeras
dok otvaraš svoju dušu pred strancima
i stojiš tako ranjiva i prelepa,
izgovaraš sve one reči
koje bi rekla meni
da sam umeo da budem tu,
čitaš svoju dušu ispisanu u nekoliko redova
nekim slučajnim ljudima,
sve ono što će se jednog dana naći
na policama provincijalskih knjižara,
tvoje reči će skupljati prašinu,
a ja ću tražiti bar još jednu ženu u svom životu,
možda i osećaš da sam tu,
sedim u ćošku,
u potpunom mraku,
a ti vidiš moju upaljenu cigaretu,
prepoznaješ obrise mojih ruku
i zahvaljuješ Bogu što sam u blizini…
bar jednom da ti se nađem
iako to nisi tražila,
hvala tebi za tu bezveznu poeziju,
i hvala ti
što takva postojiš.
Preuzeto sa: Instagram
