“Koliko god obožavala svoju decu, ponekad mi se žuri da odrastu, umesto da uživam u svakom trenutku,” piše Gabrijela Garsija.
“Ne mogu da dočekam da nauče sama da se oblače, sebi spremaju obroke ili rade bilo šta bez stalnog nadzora.” Svesna da često ne ume dovoljno da ceni ovaj period roditeljstva, pun izazova, razgovarala je sa majkama čija su deca “napustila gnezdo” i pitala je šta bi poručile mlađim verzijama sebe kao i za čim žale.
Evo šta su one rekle:
“Ako bih mogla da vratim vreme, više bih bila uključena u školovanje svoje dece. Volontirala bih u školi, pomagala na naučnom vašaru, pomagala oko organizacije prevoženja dece. Toliko sam radila, da se osećam da sam propustila odrastanje svoje dece i njihovo formiranje u ličnosti.” (Džil. Dž.)
“Bez sumnje, sa stoprocentnom sigurnošću tvrdim da bih manje radila. Ne mogu da verujem kako je vreme brzo prošlo. Bila bih više tu za svoju decu i manje pod stresom zbog posla. Postarala bih se da svako veče imamo porodičnu večeru. Ne bih dopustila da mi posao toliko utiče na porodični život. Još uvek radim, ali moja deca odavno više nisu pod mojim krovom.” (Vanesa K.)
“Muž i ja smo se mnogo svađali oko novca. Uvek smo brinuli da li ćemo moću da platimo račune, hoćemo li imati dovoljno za dečije aktivnosti, kao i da li ćemo moći da uštedimo za njihove studije. Volela bih da je u našem domaćinstvu bilo više mira i ljubavi umesto stresa i svađa. Računi su na kraju uvek bili plaćeni a deca su nam završila na odličnim univerzitetuma kao stipendisti. Sav taj stres i briga samo su stvarali haos u našoj porodici.” (Merilin S.)
O ishrani:
Danas se ne bih uzbuđivala zbog njihove probirljivosti. Gladna deca jedu, i nijedno dete koje sam upoznala nije umrlo od gladi. Sačuvala bih sebi mnogo vremena i živaca.” (Džudi M.)
“Dojenje ili formula, organsko ili neorgansko – na kraju dana, završite sa detetom koje jede kornfleks sa prljavog poda ili sa tinejdžerom koji bira brzu hranu umesto vašeg zdravog obroka koji ste satima spremali.” (Araseli A.)
“Ne bih gubila toliko vremena brinući o tome šta moja deca jedu. Dokle god imaju zdrav izbor, opustila bih se i dozvolila bih im da sami izgrađuju svoj ukus. Takođe ne bih ispunjavala svima želje, već bih sarvirala jedno jelo za sve, umesto da pravim dva ili tri različita.” (Letiša Dž.)
O učenju:
“Ne bih se brinula o tome da li moja deca zaostaju za drugima u učenju, sportu ili u društvenom životu. Sve dolazi u pravo vreme za svako dete.” (Dženifer L.)
“Volela bih da sam decu učila osnovnim stvarima, kako da kuvaju, obavljaju kućne poslove, peru odeću, štede i slično. Takođe bih volela da sam ih učila kako da se nose sa stresom, brigom i razočarenjima. Uvek samo mislila da će to samo doći, ali ne. Potrebno im je usmeravanje, čak i kao odraslima. (Elejn H.)
O domaćinstvu:
“Mnogo svog slobodnog vremena sam potrošila na sređivanje kako bi mi dom uvek bio kao iz kataloga. Kad bih mogla da vratim vreme, trudila bih se da mi dom bude prosečno uredan i više vremena provodila igrajući se sa decom. Deca se neće sećati vaše blistave kuhinje, već kvalitetnog vremena provedenog sa vama.” (Glorija N.)
“Ok je da deci bude dosadno.” (Ejpril M.)
“Bila bih manje ozbiljna i zabavnija. Češće bih govorila DA. Više bih slušala. Više bih uživala u svemu – od ukakanih pelena do zagrljaja pred spavanje. Jer ne traje večno.” (Frenk V.)
“Muž i ja smo bili previše striktni oko spavanja naše dece sa nama u krevetu kada su hteli maženje ili bili uplašeni. Insistirali smo da ostanu u svojoj sobi i u svojim krevetima. Sada bih ih pustila da spavaju i maze se sa nama kada to žele. Sve bih dala da mogu da vratim te zagrljaje. ” (Dulce J.)
Preuzeto sa: detinjarije.com
