Da bi se slikao sa njima
Ili da bi njihovo mrtvo telo izložio, kući, kao trofej
Ili da bi zadovoljio svoje ne znam kakve već sve potrebe
Drugo je nužnost, samoodbrana ali pričati nekakve priče o nadmetanju sa životinjom
Pa, prijatelju, ako ti se već nadmeće, baci pušku pa se bori sa lavom, tigrom
A ne da pucaš sakriven iza babinog budžaka u srne, zečeve, jelene i ne znam već koga
Šta te diraju te životinje, da li ti ugrožavaju život, da li si gladan, da li ti upadaju u kuću, napadaju te
Ili ideš u ono malo prirode što je ostalo, gde su saterane u ćošak, da ih istrebljuješ, izgladnele i nemoćne, još da se time hvališ
Besmisleno je svako iživljavanje ali iživljavati se nad slabijim od sebe i to predstavljati svojim hobijem, strašću
Zamisli da svako iz hobija ili strasti dnevno pobije nekoliko životinja
Da bi se osetio ne znam već kako
Kako ti čoveče nije žao
Čime pravdaš to kod sebe
I uvek iznova imaš potrebu to da radiš
Još kažu lov, plemenita veština
Jeste
Ti u rukama pušku a životinje jadne ni ne znaju šta ih je snašlo
Pa udri po njima
Plemenito, da, nema šta
Kada 30 – 40 do zuba naoružanih tipova odu u planinu da ganjaju izgladnele životinje
I onda ih donesu krvave i stave na automobil usred grada, da ljudi vide kako su oni moćni
Ima mnogo lepših trofeja u životu, humanijih
Koji ne nanose nikome bol
Za mene to nema opravdanje, da neko nedužan pati
I da se to iživljavanje proglašava herojstvom, da se slavi
Ma daj
Pravo herojstvo je da pomogneš nekome ili da ulepšaš ljudima život
Sve gde se na tuđoj nesreći gradi sreća
Za mene je zloupotreba, zločin
I osuđujem, kao čovek
Zašto da pati nešto kada ne mora, pusti ga da živi
Zašto mučiti, ubijati, dovoljno mu je bola i ovako
Još ti treba da mu presudiš, po kratkom postupku
Herojski, nema šta
Preuzeto sa: facebook.com
