„Pa šta sad on, balkanski muž, još hoće od žene? Treba da kuva, da rađa decu, da bude dobra ljubavnica, komplikovano je to. Sve ovo sada što vidite, a što liči na nekakvu seksualnu revoluciju – bacite u vodu. Ništa to ne valja i ne vredi. Vredi samo ljubav između muškarca i žene koja mora da traje. A da bi trajala, mora da se NEGUJE. Sve što želimo da traje, moramo negovati. Neguješ zube uveče pre spavanja, neguješ saksijsko cveće, a ne neguješ muža/ženu, naravno i dete. Ali prvo muž i žena moraju biti u dobrim odnosima da bi dete napredovalo. Ništa dete neće napredovati, ako je loš odnos roditelja. Može majka koliko hoće da posvećuje pažnju detetu. Ona to preterano i radi kad nije dobro sve s mužem. U tome i jeste nevolja“, prenosi Zelena učionica razmišljanja našeg akademika Vladete Jerotića.
Ljubav u patrijarhalnom društvu
Gde je bila ljubav 2000 godina, u patrijarhatu? Očevi su odlučivali za koga će se udati ćerka i koga će oženiti sin. I to ne samo ovde, nego i u Evropi, samo što se tamo ranije krenulo sa emancipacijom. Ulazak u brak jako rano bio je normalna stvar. Sad su stariji brakovi mnogo učestaliji.
Statistika kaže i da u Evropi u brak muškarci sad ulaze sa 35, a žene sa 30 godina. I to se stalno pomera pa će dođi brzo dan kad će muškarac koji ulazi u brak imati u proseku 40, a žena 35.
Može da se rađa i tad, ali, nije to više isto.
A mladi brakovi? Njih karakteriše jaka zaljubljenost. To je predivno osećanje, ali nije nikako isto što i ljubav. Onaj u kog si zaljubljen u tvojim očima nema mana, a onda dođe brak, pa dete, a ponekad se i zatrudni ranije. Znate, ja nisam neki moralista, ali ako mene pitate, nemojte ostajati u drugom stanju pre braka. Nemojte jer prve svađe u braku će biti – ti si me ucenila s detetom. Ponekad je to i tačno. A roditelji, ako su pravoslavni, ne dovode stvari u pitanje, mora se sklopiti brak ako dođe do trudnoće. Bar je tako ranije bilo.
O iskrenosti
Kad se zaljubi devojka od 15 godina, u tome ima mnogo iskrenosti. Kod momka slabo. Pa me pitaju majke šta da kažu ćerkama. A one u tom uzrastu su već lepe i razvijene. Kod njih u tom uzrastu još ne moraju biti razvijene potrebe za suprotnim polom, ali kod muškaraca jesu. I eto vam razlike. Majkama kažem jedino što znam, nije ni to dovoljno. Neka je uči da čeka. Da se pazi. Znate, najviše pobačaja u Evropi imaju Rusija i Srbija. I na šta se svodi? Na neprosvećenost. A najmanje pobačaja ima Holandija, verovali ili ne, 5%. Bio sam tamo 6 meseci i radio kao lekar. To je divna zemlja i divni ljudi.
Kakva je ljubav bila, a kakva je danas?
Valjda je ljubavi bilo uvek, i pre hrišćanstva. Ali nije bila ta i takva kakvom je mi znamo između muža i žena, roditelja i dece. Školovani ljudi u Evropi, već dugo, decenijama, otac radi sve kao i majka, osim dojenja, od prvog dana, zajedno sa ženom. Kad sam iz Titove Jugoslavije još jedva dobio pasoš i otišao iz zemlje prvi put i to u Holandiju, video sam da tamo muž pere sudove, a žena briše. Sutradan obrnuto. To je brak, kad podele sve poslove. A ne ovo što je bilo na Balkanu, da je žena sve morala da trpi i da se ne buni. E pa nema više! Možda ceo 21. vek biće zbilja teška kriza muškarca i žene. Muškarci sve nesigurniji, pa samim tim i nasilni.
Čuveni sveštenik Ilija Šugajev davno je rekao – ljubav se stiče u braku. To je bilo tada revolucionarno, ali u tome ima istine. Zaljubljenost u braku treba da se pretvori u ljubav, a ne u mržnju i ravnodušnost, ali nagledao sam se toga.
Žene nisu imale prava, patrijarhat je postojao hiljadama godina i pre Hrista. Smatralo se vekovima da su muškarci pametniji. Pa kako i ne bi bili kad su se oni jedini školovali. Zato sam pitao naša tri episkopa – kako je hrišćanska crkva to dozvolila, da žene nemaju ni osnovnu školu? Sva trojica su ćutali.
Na sreću, to više nije tako. Bog je dao muškarca i ženu da se dopunjuju. Cilj braka nisu samo deca, nego duševno sazrevanje muža i žene, jednog pored drugog. To je prava stvar. Ono što nema muškarac, ima žena. Pa dopunjujte se, a ne da se takmičite. Koga će deca više voleti. Grozota.
Znate, čak i školovani ljudi, kad se skupe zajedno, pa tu familija, a oni pitaju dete od 4 ili 5 godina – koga više voliš, tatu ili mamu? Zamislite, da to pitate dete! Ali ono će vam često reći, iskreno, koga više voli. A ako ne kaže, nego kaže podjednako, to je već budući kompromisni čovek. Ako sa 4 godine kaže podjednako, već je slagalo. Na takvo pitanje je za dete najpametnije da ne odgovori. Jer iskren odgovor u tom uzrastu verovatno bi bio da više voli mamu. I to se kroz život više puta menja i tako i treba da bude. Jer detetu je neophodna identifikacija i sa majkom i sa ocem.
Frojd je govorio da je normalno da je muško dete oko treće godine naklonjenije majci, a žensko dete ocu. To je ta Edipova situacija. Pazite SITUACIJA, ne kompleks. Zato roditelji u tom periodu moraju jako da paze, da ne naprave Edipa i Elektru“.
