Koliko god da smo puta govorili i pisali (a jesmo, baš mnogo puta) o tome koliko je važno da se sadržaji u medijima strogo kontrolišu, kako se na televizijama s nacionalnom frekvencijom ne bi našle scene kojima tu nije mesto, uvek je bilo onih koji ne razumeju. Prepoznavali su se, najčešće, po jednoj kratkoj rečenici: „Postoji daljinski upravljač. Niko nikog ne tera nešto da gleda.“ Slično je važilo i za one situacije u kojima se govori o tome kako je mnogo roditelja koji svojoj deci dozvoljavaju igranje agresivnih video-igara, gotovo bez ikakve kontrole. „Šta koga briga kako će neko vaspitavati svoje dete. Svako neka gleda u svoje dvorište.“ Ovakve izjave pokazuju suštinsko nerazumevanje principa na kojima funkcioniše društvo.
Tužiteljka Bojana Savović je u nekoliko rečenica objasnila zbog čega ne možemo gledati samo u svoje dvorište i praviti se da svet oko nas ne postoji.
„Ja ne verujem u teoriju da vi možete imati nekakvu mikro zdravu ćeliju bez zdravog društva. Ja mislim da smo se mi svi, zavaravajući se da ne možemo da promenimo društvo, zapravo godinama zavaravali da možemo napraviti svoj idealni mikro-svet, svoju porodicu i prijatelje u njemu. I da nas ne zanima šta se dešava negde drugde. Što je potpuno nerealno. Ne postoji izolovana ulica, škola, ni kafić gde ćete vi i vaša deca ići. Vi ste deo jednog društva i jedino popravkom celog društva može biti dobro vama kao pojedincu i vašoj porodici. Mi smo iz svih ovih nesreća konačno shvatili da nije važno samo kako vi vaspitavate vaše dete, važno je i kako drugi vaspitavaju svoju decu. Nije jedino važno šta ja gledam na televiziji već i šta gledaju drugi oko mene. Mislim da je užasno važno i da shvatimo da bez oporavka društva NEMA boljitka za pojedinca. Ne postoji nekakav izolovani mehur u okviru sveta u kom se sve oko vas raspada.“ – kazala je Bojana Savović.
Preporučeno
Dakle, daljinski upravljač nije dovoljan. Jer je previše onih koji će ga pogrešno koristiti. I dobrim delom oblikovati društvo u kom, hteli to ili ne, radimo, školujemo se, lečimo, živimo.
