Pritisak! Sa svih strana!
Treba prošetati psa. Treba oprati auto. Treba održavati prijateljstva. Inboks će mi eksplodirati. Poruke koje nikada ne dočekaju odgovor. Životna pravila mogu biti tako naporna.
Ne dajte im crvenu boju i nikako ih nemojte pustiti da previše vremena budu pred ekranom. Držite ih dalje od ove aplikacije i onog sajta. Pobrinite se da nikada ne zaborave fasciklu ili užinu. Da ne kasne kad idu negdje. Upamtite koje boje treba biti dres za koju utakmicu.
Oh i da, vodite računa o svom braku jer, pobogu, potpuno će se raspasti iste sekunde čim ga zanemarite i trunčicu.
I naravno, ostavite dovoljno vremena za sebe i za odmor, jer ćete se u protivnom vi raspasti.
Nemojte im davati da jedu brzu hranu. Nemojte galamiti na njih jer će to postati način na koji se obraćaju i sami sebi.
I svakako, svakako, spavajte punih osam sati.
A onda dolaze one rane godine. Nemojte tražiti epiduralnu. Platnene pelene + domaća hrana za bebe + nemojte ih hraniti na flašicu jer je dojenje najbolje + nemojte ih pustiti da se sami uspavaju plakanjem jer će se osjećati emotivno napušteno i usamljeno kad porastu.
Da, sve ovo me danas vrlo ljuti.
Jer svi sa kojima pričam jedva uspijevaju da to ostvare i pod nevjerovatnim su stresom.
Doslovno. Sve i jedna jedina osoba. I svi imaju osjećaj da su sami u tome.
Sami. Je. Laž.
Užasna sam kad je riječ o pranju veša i nećete se mnogo okoristiti od nas na humanitarnim akcijama jer jednostavno nemam vremena (i zaboravim!). Sve troje moje djece su se ponekad uspavljivala plačem jer je moje spavanje ključni faktor toga da imaju stabilnu + srećnu mamu.
Moja djeca ponekad zaborave stvari, a ja ih im donesem ako tako već mogu (iako govore da to ne bi trebalo tako, već da moraju da nauče nešto o odgovornosti iz tog iskustva). Mislim da je to glupo. Vjerujem u gracioznost. Biram da svoju djecu učim o odgovornosti na drugačije načine, poput svakodnevnih kućnih poslova + toga da šede pola svog novca + toliko drugih stvari.
Moja djeca ama baš nikad nisu nosila platnene pelene + pokušala sam da im pravim hranu za bebe i ubrzo shvatila da ja prosto nisam takva mama. Umjesto toga, mi smo radili (a radimo to i dalje) različite neuredne aktivnosti rukama (to je više u mom fazonu!).
I brak. Ha! To je neprestana plima i osjeka struja dobrog, lošeg, najboljeg na svijetu, najgoreg mogućeg i postojane istrajnosti u odluci da uprkos svemu ostanemo zajedno. Uvijek se prilagodimo i popravimo što ne štima i budemo jači zbog toga.
I mada vjerujem u zdrave navike spavanja, davno sam prevazišla ideju da ako ne spavate osam sati dnevno ugrožavate svoje zdravlje.
Nosite se, pravila!
Neke od nas pati anksioznost koja nas truje u sred noći. Nesanica nam krade odmor. Posljednje što neko želi u takvim trenucima je da se osjeća nezdravo.
A majke koje imaju male bebe… budimo realni. Šta to ono biješe spavanje?
I svaka čast onoj jednoj jedinoj majci na svijetu koja nikada ne galami. Baš bih te voljela upoznati! Vjerovatno si polurobot!
Svi!!!
Jednostavno prestanite.
I otiđite ponekad u Mekdonalds i odmorite od kuhanja.
Pojedite neki pomfrit.
