Piše: Mirjana Mimica Radojević
Rasla sam uz majku koja je smatrala da žene imaju pravo na sve na šta imaju i muškarci. Bez izuzetka. I tako me je vaspitavala. Za sve za šta mi je rekla – moraš da znaš, a ja pitala zbog čega, odgovarala je – zbog sebe. Učila me je da se živi sa muškarcem, a ne pored muškarca. I da sve mogu sama, da mi ni za šta nije potreban muškarac. I da, naravno, ne moram ništa, čak ni da se udam.
Za razliku od nje, a znate već, koga god sretnete, babe, tetke, kućne prijateljice, neke usputne žene, sve one se osećaju dužnim da vam saopšte velike istine o životu, od drugih žena sam slušala da žena ne treba da misli, da bude pametna pa da bude glupa, muškarci to najviše vole, što manje znaš, manje te boli glava, tvoje je samo da rađaš, čuvaš decu i održavaš kuću, nema muškarca koji nije prevario ženu, seks je sranje, postoji samo zbog muškaraca, da nikada ne sme da te „boli glava“, jer ako te bude bolela, on će naći neku koju ne boli, moraš zbog mira u kući, da je svet pun faćkalica koje će samo tvog muškarca juriti, ali da ti ne smeš da budeš takva, da imaš prava na dva muškarca u životu, prvog i jedinog koji će te poštovati jer si mu stigla „neotpakovana“ i eventualno drugog koji mora da bude i poslednji. Jer za ženu je najvažnije da je poštena. Može da laže, krade, šta god hoće, ali njen „merač obrtaja“ mora da ostane na dvojci. I da muškarcu nikada ništa ne pričaš, a naročito da mu nikada ništa ne priznaš. Ni onog prvog.
I tako, kad ti saopšte šta sve ne smeš i ne treba da radiš, kažu ti – dok se ne udaš i ne dođu deca, što si živela, živela si. Iako su ti prethodno rekle da ne živiš, jer ako živiš nema šanse da se udaš. Posle živiš samo za decu, nemaš prava na snove, želje, sebe, bićeš rob.
Sve te žene su toliko ogovarale svoje muževe, sa toliko gneva su pričale o njima kao o svojim krvnim neprijateljima bez kojih bi, da ih nema procvetale i mnogo lepo živele, da sam kao vrlo mlada počela ozbiljno da žalim žene.
Danas znam da su sve te priče samo matrica koja se prenosi sa ženskog kolena na žensko koleno, da su tim pričama sve te žene opravdavale sebe pred sobom, a mi koje smo slušale smo bile kolateralna šteta, zato što nešto žele, o nečemu sanjaju, zato što su i same videle da život nije samo deca, kuća i muž, da je mnogo više od toga.
Napravih ovoliki uvod da bih rekla – davno, davno sam pročitala izjavu Za Ze Gabor (valjda se ovako piše):
– Kad u toku noći kažem muškarcu da ga volim, ja ga iskreno volim, ali ne garantujem da ću ga voleti i ujutru.
I to vam je živa istina, i žene su ljudi, imaju prava na blic osećanja, imaju prava da im se prepuste i imaju prava da ujutru trepnu i kažu – e, vidi, super je bilo noćas, ali to je to. I da bez griže savesti otperjaju u svoj život u kome ne žele tog muškarca. Isto kao što mnogi muškarci ne žele u svom životu žene sa kojima su proveli noć.
Za Za srećom nije bila neka od naših žena koje su umele da kažu – Eh, da su mi one godine, a ova pamet. A nije ni junakinja jedne Andrićeve crtice koja je rekla, parafraziram – Kad sam bila mlada, muž u pečalbi, vidim ga jednom godišnje, samo kuća i deca i samo sam brinula da neko za mnom ne vikne kurva. Danas bih platila da mi to neko kaže, al’ neće. Prošao život kao da ga nije ni bilo.
I tako, kad god brinete šta će neko o vama reći, pa naglo nagazite na kočnicu, o čemu god da se radi, lišile ste sebe neke male životne radosti, doživele ste malu smrt. A ljudi će ipak pričati. Neko uvek priča jer ima potrebu, a o sebi ili nema šta da kaže, ili neće, ili ga je sramota.
Da je tako mislila, Za Za se ne bi udavala devet puta.
Sreća pa je živela u Holivudu, ovde bi je proglasili u najmanju ruku neuračunljivom.
A žena samo sledila svoja osećanja. Kad god se zaljubila, ona se i udala.
Kad god se nije zaljubila, lepo je rekla da to ne garantuje.
„Oduvek sam volela muškarce i uvek sam volela muškarce. Ali ja volim muškarca – muškarca, koji zna kako da razgovara i kako da se ponaša prema ženi, a ne muškarca napravljenog samo od mišića.“
*Status od pre pet godina, kopirala sam ga zbog onog od pre neki dan, ako postoji još neko na mrežama ko nam nije otkrio koliko je jadan. Sa'ću i kokice da napravim
